alg_artificial_skinStručnjaci Instituta Medicinskog fakulteta u Kragujevcu uspeli su, prvi u Srbiji, posle višegodišnjeg istraživanja, da u “in vitro” uslovima formiraju potkožno tkivo i pokožicu.

Profesor Zoran Milosavljević, šef Katedre za histologiju i embrionologiju, sa timom stručnjaka koji se bave inženjeringom ljudskog tkiva na tom projektu radi oko tri godine. Koristeći svetska dostignuća, ali i sopstvene metode istraživanja postigli su prve opipljive rezultate.

“Mi smo do sada uspeli da napravimo pokožicu i potkožno tkivo. Jedini korak koji je ostao je spajanje pokožice i potkožnog tkiva”, objasnila je doktorka Biljana Ljujić.


Polaznu tačku u istraživanju čini parče ljudske kože veličine nokta. Delovi humane kože preostale od operacija koriste se kao repromaterijal – rastavljaju se na sastavne delove, odnosno ćelije koje se zatim u laboratorijskim uslovima zasebno gaje, umnožavaju geometrijskom progresijom i formiraju tkivo.

300skinU idealnim uslovima od malog parčeta za četiri nedelje može se dobiti metar kvadratni kože. Prema rečima istraživča, do tog cilja ostalo je svega nekoliko meseci. Sled klinička ispitivanja, dobijanje dozvole za upotrebu, a zatim i širu primenu u lečenju pacijenata. Značajno je da generičku kožu telo primaoca ne odbacuje. Cilj stručnjaka iz Kragujevca koji se bave inženjeringom ljudskih tkiva je da razviju sopstvenu metodologiju po kojoj će u laboratoriji moći da prave velike površine kože.

Koža napravljena u laboratorijskim uslovima koristi se u lečenju opekotina, velikih defekata kože, zaceljivanju rana od proširenih vena.

“Naše kolege lekari, koji se bave plastičnom hirurgijom ili nekim drugim granama medicine, biće u mogućnosti da koriste takvu kožu kao transplantat gde će se defekti kože pacijenata u dobroj meri moći pokriti sa ovakvim tkivom”, istakao je šef istraživačkog tima dr Milosavljević.

artificial-skin1

Posle kliničkih ispitivanja koža napravljena u laboratoriji zamrznuta može da se čuva u tečnom azotu na minus 196 stepeni do 12 meseci. Onog trenutka kada u laboratorijskim uslovima budu uspeli da spoje formirani dermis, odnosno potkožno tkivo i epidermis – pokožicu, kragujevački naučnici imaće sopstvenu modifikovanu metodologiju, koje drugi instituti u svetu štite kao svoj patent.

Uz ulaganja od oko 100.000 evra u neophodnu opremu, na Institutu Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, mogla bi da se formira prva banka kože u Srbiji. Na taj način visoka cena kože, koju Srbija sada uvozi, višestruko bi bila smanjena, a bila bi omogućena i široka primena u zdravstvu.

izvor: rts-vesti

artificial-skin-mass-produced

cherry

Višnja
Dimić
je objavila na Kremašici

Kremašica iz sveta primenjene nauke koja preferira kreativno pisanje. Po prirodi i opredeljenju nastavnik, prosvetitelj u pokušaju, tip osobe u fazonu – sedi da ti lepo objasnim. Kreator Kremašicinog sistema ocenjivanja proizvoda sa koeficijentima. Glavni autor dugih i iscrpnih tekstova o trendovima u kozmetici, savetima i spoju nauke i lepote. Uživa u dugotrajnom odabiru pravih nijansi karmina i sjajeva, pa su joj najomiljeniji kozmetički proizvodi svi oni koji se mažu na usne i oni koji imaju miris voća i poslastica.

Ako vam se svideo ovaj tekst, možda će vam se svideti i ovi:

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.