Lekovite biljke u nezi lepote koje možete uzgajati i u svojoj bašti

Prirodna kozmetika poslednjih godina ponovo dobija mesto koje je nekada imala u gotovo svakom domaćinstvu. Sve je više ljudi koji žele da znaju šta nanose na kožu i kosu, pa se okreću jednostavnim biljnim preparatima, maceratima, hidrolatima i čajevima. Dobra vest je da neke od najkorisnijih biljaka za negu lepote ne morate tražiti u specijalizovanim prodavnicama – možete ih uzgajati u sopstvenoj bašti, na terasi ili čak u većoj saksiji.

Lavanda, neven, kamilica, nana, ruzmarin i žalfija ne zahtevaju ogromnu površinu, a uz pravilnu negu mogu godinama davati kvalitetan biljni materijal.

Još važnije, kada sami uzgajate biljke, imate veću kontrolu nad načinom njihove proizvodnje, vremenom berbe i kvalitetom sirovine koju kasnije koristite.

Lavanda – mirisna kraljica sunčane bašte

Lavanda je verovatno jedna od najpoznatijih biljaka kada govorimo o prirodnoj nezi tela. Njeni cvetovi tradicionalno se koriste za pripremu biljnih kupki, mirisnih ulja, hidrolata i različitih preparata za negu kože. U bašti je lavanda prilično zahvalna, pod uslovom da joj obezbedite ono što joj najviše odgovara – sunce i dobro drenirano zemljište.

Najveća greška pri njenom gajenju je prekomerno zalivanje. Lavanda mnogo bolje podnosi kraći period suše nego stalno vlažnu zemlju oko korena. Ukoliko je zemljište teško i glinovito, pre sadnje ga treba poboljšati dodavanjem peska, sitnog šljunka ili drugog materijala koji će omogućiti brže oticanje vode.

Idealno mesto je ono koje dobija najmanje šest sati direktnog sunca dnevno. Lavandu je poželjno orezivati kako bi žbun ostao kompaktan i kako bi svake godine formirao što više mladih cvetnih izdanaka. Rezidba se obično obavlja nakon cvetanja, ali treba izbegavati duboko sečenje u staro, odrvenelo tkivo. Cvetovi namenjeni za sušenje beru se kada je veći deo cvetova otvoren, najbolje tokom suvog jutra, nakon što rosa nestane.

Osušena lavanda može se koristiti za mirisne kupke, biljna ulja ili kao dodatak domaćim preparatima za negu kože.

Neven – jednostavan za uzgoj, izuzetno koristan

Ako biste u bašti želeli da imate samo jednu biljku namenjenu prirodnoj nezi kože, neven bi svakako trebalo da bude među prvim kandidatima. Njegovi narandžasti i žuti cvetovi tradicionalno se koriste za pripremu macerata, melema i krema namenjenih nezi suve i osetljive kože.

Istovremeno, neven je jedna od najlakših biljaka za uzgoj. Može se sejati direktno u baštu tokom proleća, a kada mu uslovi odgovaraju, često se i sam zasejava. Najbolje raste na sunčanom mestu, mada podnosi i blagu polusenku.

Zemlja treba da bude umereno plodna i propusna. Mlade biljke zahtevaju redovnije zalivanje, ali kada se dobro ukorene, neven postaje prilično otporan. Jedna od tajni dugog cvetanja jeste redovno uklanjanje precvetalih cvetnih glavica. Na taj način biljka ne troši energiju na stvaranje semena, već nastavlja da razvija nove pupoljke. Za kozmetičku upotrebu beru se potpuno otvorene cvetne glavice ili samo latice. Nakon berbe treba ih rasporediti u tankom sloju i sušiti na senovitom, suvom i dobro provetrenom mestu.

Kamilica – nežna biljka koju vredi imati u vrtu

Kamilica je poznata po blagom mirisu i tradicionalnoj primeni u čajevima, ali njeno mesto nije samo u kuhinji. Ohlađen čaj od kamilice često se koristi kao biljni tonik ili kao sastojak jednostavnih kućnih tretmana za kožu i kosu.

Kamilica voli sunčane položaje i relativno lagano zemljište. Seme je veoma sitno i prilikom setve ga ne treba duboko zakopavati. Dovoljno je blago ga pritisnuti uz površinu vlažnog supstrata. Tokom početnog razvoja važno je održavati ravnomernu vlažnost zemlje. Kasnije biljke postaju znatno otpornije.

Cvetne glavice beru se kada su potpuno otvorene. Berba se može ponavljati tokom dužeg perioda, što kamilicu čini veoma zahvalnom biljkom za malu kućnu baštu. Sušenje je najbolje obaviti u hladu, na mestu sa dobrom cirkulacijom vazduha. Dobro osušena kamilica zadržava prepoznatljiv miris i može se čuvati u zatvorenoj staklenoj posudi.

Ruzmarin – aromatična biljka za kosu i kožu

Ruzmarin je poslednjih godina postao naročito popularan kao sastojak različitih preparata za negu kose. Od njegovih listova pripremaju se biljni čajevi za ispiranje, macerati i druga sredstva za negu vlasišta. Međutim, pre nego što stigne do kupatila, ruzmarinu morate pronaći dobro mesto u bašti. Kao tipična mediteranska biljka, voli sunce, toplotu i propusno zemljište. Stajaća voda oko korena može veoma brzo dovesti do propadanja biljke. U područjima sa hladnijim zimama praktično rešenje može biti uzgoj u većoj saksiji. Tako se biljka tokom najhladnijeg perioda može premestiti na svetlo i zaštićeno mesto.

Ruzmarin dobro reaguje na povremeno orezivanje. Redovnim skraćivanjem mladih vrhova dobija se gušća biljka sa većim brojem novih izdanaka. Grančice se mogu brati tokom većeg dela vegetacione sezone. Ako se listovi suše, potrebno ih je čuvati dalje od direktne sunčeve svetlosti kako bi se sačuvala aroma.

Nana – nezaobilazna, ali držite je pod kontrolom

Nana je jedna od biljaka koje gotovo svako može uspešno uzgajati.

Voli nešto vlažnije zemljište od lavande ili ruzmarina i dobro uspeva i na mestima koja tokom jednog dela dana imaju polusenku.

Problem je što se nana veoma brzo širi. Ukoliko je posadite direktno u baštu, podzemni izdanci mogu za nekoliko sezona osvojiti znatno veću površinu nego što ste planirali. Zbog toga je često bolje uzgajati je u većoj saksiji ili drugoj fizički ograničenoj zoni. Redovno branje vrhova podstiče grananje, pa biljka postaje sve bujnija. Listovi se koriste sveži ili osušeni, a zbog osvežavajućeg mirisa popularni su kao dodatak biljnim kupkama, preparatima za stopala i različitim kozmetičkim mešavinama.

Žalfija – dekorativna, aromatična i praktična

Žalfija se često posmatra prvenstveno kao začinska biljka, ali ima dugu tradiciju korišćenja i u nezi tela. Posebno je zanimljiva zato što je istovremeno veoma dekorativna. Srebrnasti listovi lepo izgledaju u mediteranskim i prirodno uređenim vrtovima, pa žalfija bez problema može biti deo ukrasne gredice. Potrebno joj je mnogo sunca i zemljište koje brzo odvodi višak vode. Kao i kod lavande, preterano zalivanje mnogo je veća opasnost od povremene suše.

Mlade izdanke možete povremeno skraćivati kako bi biljka zadržala kompaktan oblik. Listovi se mogu brati tokom većeg dela vegetacije, mada su najintenzivnijeg mirisa neposredno pre cvetanja.

Matičnjak – nežan miris i jednostavan uzgoj

Matičnjak je još jedna veoma zahvalna biljka za početnike. Njegovi listovi imaju karakterističan miris limuna, zbog čega se koriste u čajevima, kupkama i različitim biljnim preparatima. Najbolje uspeva na sunčanom ili delimično zasenjenom mestu, uz umereno vlažno zemljište.

Poput nane, može se prilično brzo širiti, naročito ako mu dozvolite da formira i rasipa seme. Redovna berba zato nije samo način da dobijete kvalitetan biljni materijal već i da biljku držite pod kontrolom. Najlepši mladi listovi obično se dobijaju pre punog cvetanja.

Aloja – baštenska kozmetika u saksiji

Aloe vera se najčešće uzgaja kao sobna ili saksijska biljka, ali tokom toplog dela godine može veoma lepo izgledati na terasi ili zaštićenom delu vrta. Gel iz unutrašnjosti lista poznat je sastojak brojnih kozmetičkih proizvoda. Aloji je potrebno mnogo svetlosti, ali se biljka koja je zimu provela u zatvorenom prostoru ne sme naglo izložiti jakom podnevnom suncu. Na spoljašnje uslove treba je privikavati postepeno.

Najvažnije pravilo je štedljivo zalivanje. Supstrat mora biti izuzetno propustan, a između dva zalivanja treba sačekati da se značajan deo zemlje osuši. Previše vode je jedan od najčešćih razloga propadanja aloje. Pošto nije otporna na jači mraz, pre dolaska hladnog vremena potrebno je uneti je u zatvoren, svetao prostor.

Kako organizovati mali „kozmetički vrt“?

Za uzgoj biljaka namenjenih prirodnoj nezi nije potreban veliki vrt. Sunčani deo površine od svega nekoliko kvadratnih metara dovoljan je da uzgajate lavandu, žalfiju, ruzmarin i neven. Na mestu sa nešto više vlage možete smestiti nanu i matičnjak, dok kamilica može popuniti slobodne delove između drugih biljaka.

Prilikom nabavke sadnica vredi birati razvijene, zdrave biljke poznatog porekla. Kvalitetna sadnica mnogo lakše podnosi presađivanje i brže se razvija nakon sadnje.

Za izbor ukrasnih i baštenskih biljaka, kao i ideje za uređenje zelenih površina, možete pogledati ponudu rasadnika Park Plants. Dobar rasadnik može biti posebno koristan kada želite da formirate novi deo vrta i od početka izaberete biljke koje odgovaraju zemljištu, položaju i uslovima koje možete da im obezbedite.

Pravilna berba je podjednako važna kao i uzgoj

Biljka može biti savršeno negovana, ali pogrešan trenutak berbe može smanjiti kvalitet materijala koji želite da koristite.

Listove većine aromatičnih biljaka najbolje je brati tokom suvog dana, nakon što jutarnja rosa ispari. Biljke ne bi trebalo brati neposredno nakon kiše. Kod vrsta koje se koriste zbog cvetova, kao što su neven, lavanda i kamilica, važno je pratiti fazu cvetanja. Biljni materijal namenjen sušenju treba odmah nakon berbe rasporediti u tankom sloju. Direktno sunce uglavnom nije poželjno jer može promeniti boju, miris i kvalitet osušenih delova.

Najbolje mesto je suva, senovita i dobro provetrena prostorija. Tek kada su biljke potpuno suve treba ih odložiti u staklene posude ili papirne vrećice.

Uzgoj bez nepotrebne hemije

Ako biljke planirate da koristite za pripremu domaćih preparata za kožu ili kosu, način uzgoja dobija dodatni značaj.

Pre upotrebe pesticida ili drugih sredstava za zaštitu biljaka potrebno je proveriti za koje su kulture namenjeni, poštovati propisanu dozu i karencu. Kod malog kućnog zasada često je moguće reagovati mnogo ranije i jednostavnije.

Dobra cirkulacija vazduha, odgovarajući razmak između biljaka, pravilno zalivanje i uklanjanje obolelih delova mogu sprečiti veliki broj problema pre nego što postane potrebna ozbiljnija zaštita. Posebno treba izbegavati prekomerno zalivanje, koje kod mediteranskih biljaka često stvara više problema nego suša.

Lepota koja počinje u bašti

Najzanimljiviji deo uzgoja biljaka za prirodnu negu možda nije ni krajnji kozmetički preparat. To je činjenica da ista biljka može imati nekoliko uloga u vrtu. Lavanda može formirati mirisnu borduru i istovremeno davati cvetove za sušenje. Neven unosi snažnu boju među povrće i druge biljke. Ruzmarin i žalfija mogu biti i začini i dekorativni zimzeleni žbunovi, dok nana i matičnjak stvaraju mirisne zelene površine.

Umesto posebnog „lekovitog vrta“, ove vrste možete rasporediti širom okućnice. Tako nastaje vrt koji nije samo lep za posmatranje. On postaje mala kućna riznica mirisa, začina i biljaka koje možete koristiti tokom čitave godine.

A možda je upravo u tome najveća privlačnost prirodne nege: sastojak koji koristite ne dolazi iz anonimne kutije, već iz biljke koju ste sami posadili, zalivali, orezivali i ubrali.