Kozmetika i šminka u forenzici

Ispostavlja se da upotreba kozmetike uzrokuje mnogo više pozitivnih efekata nego što se to svima na početku činilo. Osim što nas čini privlačnijim i zadovoljnijim, može da pomogne i na mnoge druge načine.

Pošto se zanimam šminkom i kozmetikom, nije mi bilo teško da pronađem ljude koji imaju slične teme za razmišljanje, ali iz potpuno drugačijih pobuda. Jedni od takvih ljudi su i forenzičari. Ko bi reko!? Možda volite da gledate CSI, Bones, Numbers i ceo onaj Crime & Ivestigation program, Fox Crime i slično. Ha! Volim i ja! E, onda će vam se sigurno dopasti ovaj članak. On bi trebalo da vam da neku ideju o tome kako istražitelji koriste kremaške fazone da bi došli do željenih informacija.

Otisci od karmina

Znate da se u forenzici već odavno koriste otisci prstiju, ali da li ste znali da se na isti način mogu koristiti i otisci i mrlje od karmina? Poređenjem kompozicije mrlje od karmina sa onom koja je nađena na mestu zločina, forenzički naučnici mogu demonstrirati indirektan dokaz kontakta ili veze između žrtve i osumnjičenog. Još 1970. godine japanski forenzičari su započeli sa prikupljanjem i analizom otisaka usana. Ispitali su otiske 1364 osobe starosti od 3 do 60 godina. Amerikanci su slično istraživanje sproveli 20 godina kasnije u kojem su koristili baš ruževe za usne. Objavljeno je nekoliko naučnih radova na tu temu u kojima je zaključeno da postoji 5 osnovnih vrsta linijica na usnama, da se šare na usnama razlikuju od osobe do osobe, kao i otisci prstiju, da se šare ne menjaju s godinama i da osobe koje su u krvnom srodstvu imaju neke sličnosti u ovim linijama, ali nikada nemaju potpuno iste otiske. Upala i oticanje usne može poremetiti linije koje se obično vide na otiscima usana, ali se one vraćaju u normalu posle prolaska otoka.

Takođe, ponekad se može izvući i DNK iz pljuvačke ostvaljene sa mrljom od ruža za usne.

Mrlje od tečnih pudera

Kao i kod mrlja od karmina, tečni i kremasti puderi se lako prenose na odeću i ostale površine i najmanjim kontaktom. Forenzičari mogu utvrditi vrstu pudera koju je koristila osoba na mestu zločina sa tačnošću od 99,7%, koristeći kombinaciju tri tehnike na mrlji za koju je dovoljan lagani otisak na 5 mm². Jedna je FTIR – infracrvena spektroskopija Furijeovih transformacija sa tačnošću od 98,3%, druga je SEM-EDX ili gasna hromatografija sa plamenim jonizatorskim detektorom koja ima tačnost od 93,8%, a treća je GC-FID analiza – skeniranje elektronskom mikroskopijom, energetsko disperzivnom Rendgen analizom, koja je tačnosti i do 82%. Ovakva kombinacija tehnika je ustanovljena još davno na Novom Zelandu, gde je uspešnost proverena na 53 ispitane vrste tečnih pudera.

Identifikacija pomoću šampona

Iako se misli da je jedan od mitova da se kosa posle duže upotrebe „navikne“ na neki određeni šampon, postoje neki dokazi da se sastojci iz šampona vremenom akumuliraju u vlasi. Koristeći tehniku koja se naziva HPLC, forenzičari mogu utvrditi koja se vrsta šampona koristila na određenom uzorku kose. Ukratko, ova tehnika se sastoji u sledećem: ekstrakt se iz kose uzima koristeći mešavinu metanola i vode, a zatim se on analizira hromatografijom sa tečnošću pod visokim pritiskom (High-Pressure Liquid Chromatography). Ovaj HPLC metod zahteva samo 5 do 10 cm jedne dlake i nije destruktivan. Dakle, njime se ne uništava ispitivana dlaka, pa se ona može i naknadno koristiti za istraživanja. Na isti način se mogu analizirati i ostaci balsama za kosu na dlaci.

Dlake tretirane izbeljivačima

Analizirajući neku ljudsku dlaku, forenzičari mogu utvrditi da li je osoba u pitanju koristila neku od ilegalnih supstanci, tj. droga ili lekova. Poprilično je čudesno šta se može pronaći analizom samo jedne otpale dlačice. Tehnikom koja se naziva GC-MS (gasno-tečna hromatografija i masena spektometrija) može se detektovati prisustvo kodeina, kokaina, morfina i drugih opijata. Međutim, ono što je interesantno je činjenica da kosa koja je tretirana izbeljivačima, farbom, ispravljačima ili minivalom ređe daje korisne rezultate. Tretiranje kose nekim od ovih hemijskih sredstava posle korišćenja nedozvoljenih supstanci može uticati na delimičan ili kompletan gubitak njihove detekcije u dlaci. Ipak, dokazano je da molekuli opijata dospevaju do dlake ne samo njenim strukturnim formiranjem kroz folikulu, nego i preko znoja i sebuma. Zato često dolazi i do lažno pozitivnih testova izbeljivane kose na neke nelegalne supstance, jer je takva kosa poroznija i lakše upija i zadržava molekule opijata ako su oni korišćeni posle frizerskog tretmana. Na slici ispod možete videti mikroskopski snimak netretirane kose (levo) i kose tretirane izbeljivačem (desno), koja ponekad daje granično pozitivne rezultate na prisustvo opijata.

Kako se ovo sve može iskoristiti

U čemu je značaj razvijanja novih forenzičkih tehnika i zašto se ovo istraživanje dopalo Kremašici? Prvo, uvek je bolje znati više o proizvodima koje koristimo na koži i kosi. Ovim detaljnim analizama doprinosi se saznanju o tome koliko su štetni proizvodi koje svi masovno upotrebljavamo.

Drugo, moguće je preduprediti komplikovane istrage o kriminlanim radnjama tako što bi se, recimo, proizvođači mogli motivisati da samoinicijativno prilagode sastojke svojih proizvoda kako bi se oni lakše detektovali. Na ovaj način bi se lakše moglo odbraniti i od toliko prisutnih plagijata.

Treće, analize posledica korišćenja kozmetičkih preparata bi bile od koristi i samim proizvođačima. Bili bi bolje upoznati sa njihovim efektima, pa bi i tvrdnje o njima u reklamama bile realnije, a lakše bi ih bilo i tehnološki unaprediti.

Sigurna sam da ima i četvrto i peto, al’ ajd… Da ne gnjavim više, shvatili ste, pa možete i sami razmišljati o ovoj temi. :)