Baš nekako tih dana počela je priča i zezanje na račun toga koja će prva da se porodi. Naša mala grupa na Viber-u je prosto vrvela od pretpostavki. Pošto je moj termin bio sam kraj decembra, nisam ni slutila da ću ja biti prva od nas svih na porođajnom stolu.

Bila je sreda, tmuran i oblačan dan, a ja nisam bas bila raspoložena. Muž je otišao na posao, a ja sam se i dalje lenjila u krevetu, doručkovala i vratila se nazad u krevet. Iz sna me je trgao snažan osećaj da mi se jaaaaaaako piški. Otrčala sam u kupatilo, piškila i onda shvatila da još uvek nešto curi, ja bih rekla amniotska tečnost. Što znači da je vodenjak ili pukao ili napukao… zvala sam mamu, zatim mog ginekologa i oboje su mi savetovali da odem u Betaniju. Lagano sam spakovala ono malo što sam imala od stvari (jer nisam ni sanjala da će beba krenuti tako rano, baš sam bila ušla u 36-tu sedmicu i ništa nije bilo spremno do kraja)…i lagano, peške krenula do Betanije.

Tamo je bilo sve po redu, pregled na prijemu, uz konstataciju doktorke “Vama je krenuo porođaj, zar ne osetite kontrakcije?” A nisam ih osetila, tek sam skontala o čemu ona govori jer sam pipnula stomak i onda pod rukom osetila kako se mišići zatežu. Mislila sam, wow, pa ovo ništa ne boli! Ima da se porodim kao od šale! Kako da ne…
Prošla klizmica, brijanje, visila sam u onom toaletu oko sat i po, čekajući da izađe napolje sve što treba, tuširanje i oko sedam sam legla na krevet u prvo porođajno doba. Ne pamtim mnogo odatle, osim vriske iz boksova za porođaj i plača prve bebe koju sam čula kada se rodila.

Prikačili su me na stimulaciju, provela sam tamo sate… Gledala na sat i pokušavala da ispratim kontrakcije. Oko 23h su me skinuli sa stimulacije i rekli mi da se odmorim, da spavam. Od mog spavanja, naravno, nije bilo ništa jer je hodnikom odzvanjao smeh dežurnih sestara, kukanje porodilja i plač novorođenih beba. U šest ujutru su mi dozvolili da ustanem sa kreveta, odem da piškim i umijem se. Došao je moj doktor, uz osmeh rekao da će sve biti u redu, prikačili me na infuziju da bih imala snage za ono šta me čeka.
Vizita, mnoštvo lica, doktori, stažisti, babice, medicinske sestre, ja sa raširenim nogama, i načelnik koji probija do kraja moj vodenjak… osećala sam se kao u nekoj seriji o doktorima… oko devet su me opet prikačili na stimulaciju, potom je sve krenulo brzo, iako se meni činilo da se sati i minuti vuku…

Kontrakcije su se približile, počele su ZAISTA da bole, a ja sam upotrebila svoje znanje stečeno u Školici za trudnice i disala sam. Ubrzo su kontrakcije prešle u napone, alporodjaj-lolai moja muka je bila što se beba nije dovoljno spustila… pa sam ja oko 45 minuta kroz napone disala, a nisam smela da guram. Zamislite da vam se jako kaki, a ne smete da kakite!
Konačno je oko 11 prepodne (četvrtak) babica sa doktorom rekla “Spremna si, hajde”. Nisam ni bila svesna kako hodam, kad sam imala utisak da će beba ispasti napolje. Na tvrdom stolu, nekoliko napona, beba hoće napolje, ali ja nemam više snage. Doktor mi se navalio na stomak da bi mi pomogao, a zatim i jedna babica. Pomogli su mi da moja princeza izađe napolje. Osetila sam kada je babica uradila epiziotomiju, bolelo me je.

Olakšanje što je beba konačno napolju je ispratio snažan osećaj čiste sreće i zadovoljstva što je moja beba konačno tu, sa mnom. Kada su mi je stavili na grudi, suze su krenule same, bol sam zaboravila.

Iako mi je porođaj bio težak, puno mi je značilo što sam bila psihički pripremljena na to šta me čeka (bar donekle). Za to je zaslužna Školica za trudnice. Svakoj budućoj mami toplo preporučujem da ide na časove. Takođe, medicinske sestre i babice u našem porodilištu su zaista fine, ona koja me je porađala je zaista puno doprinela mom osećaju sigurnosti. Plus, nije vikala nego je ohrabrivala.

22 sata od pucanja vodenjaka dok beba nije izašla napolje, ali vredelo je truda. I sve se posle zaboravi, ostaje samo osećanje sreće što je novi život došao na svet.

 

Kremašica pita

Pitanje: Da li si se farbala za vreme trudnoće? Da li si koristila redovnu farbu ili si zbog trudnoće koristila nešto drugo?

Tamara: Jesam se farbala. I koristila redovnu farbu.