Dobro je poznato da sedu kosu dobijamo kao rezultat redukcije pigmenta, dok sasvim bela kosa ne sadrži pigment uopšte, međutim, zašto dolazi do ovoga za mnoge ostaje svojevrsna misterija. Kao motiv za pisanje ovog članka javio se komentar na našem ranije objavljenom tekstu Sram me bilo ove sede kose! Zato, za članak koji trenutno čitate možete večno biti zahvalni Adnanu Kapidžiću i njegovoj znatiželji.

Kada su iz nekog razloga uznemireni zbog svoje dece tinejdžera, roditelji im često govore da su upravo ona uzrok nastanku njihove sede kose. Ovo i nije tako loša teorija, s obzirom da je upućena podmlatku više kao crnohumorna opaska. Ipak, naučnici nastavljaju sa istraživanjima da bi došli do ultimativnog odgovora na pitanje, zašto ljudska kosa sedi. Vremenom, svačija kosa postaje sve više seda, a šanse da postanete sedi povećava se za 10-20% svake decenije posle tridesete godine života.

U samom početku života, kosa je bela. Kasnije, svoju prirodnu boju dobija od jedne vrste pigmenta koji se zove melanin. Formiranje melanina započinje još pre rođenja. Prirodna boja kose koju ćemo imati u toku života zavisi od rasporeda, tipa i količine melanina u srednjem sloju dlake ili omotaču.

U kosi postoje samo dve vrste pigmenta: tamni (eumelanin) i svetli (feomelanin). Mešavinom ova dva pigmenta u različitim odnosima, dobijamo čitav spektar različitih boja kose.

Melanin je sastavljen iz specijalizovanih pigmentnih ćelija koje se nazivaju melanociti. One se nakupljaju u otvorima na površini kože kroz koje raste dlaka. Ove otvore u kojima nastaje dlaka, nazivamo folikule, a poznato je još i da svaka dlaka raste iz svoje zasebne folikule. (Na ovim odličnim ilustracijama zahvalne smo Američkoj nacionalnoj bibilioteci medicine i njihovom nacionalnom zdravstevnom institutu. Potiču sa sajta www.nlm.nih.gov)

Proces rasta kose se sastoji iz tri faze:

• Anagen: Ovo je stadijum aktivnog rasta tkiva dlake i može trajati od 2 do 7 godina. U svakom trenutku, čak 80-85% naše kose je baš u anagen fazi.
• Katagen: Ponekad se spominje i kao tranziciona faza, u kojoj zapravo rast dlake počinje da se gasi i prestaje sa aktivnošću. U opštem slučaju, ova faza traje od 10 do 20 dana.
• Telogen: Ovaj stadijum nastupa kada rast dlaka sasvim prestaje, a vlasi kose opadaju. U svakom trenutku, svako od nas ima na glavi od 10-15% kose koja je u talogen fazi. Ona traje do oko 100 dana za dlake na glavi. Posle talogen faze, proces rasta dlake započinje opet, novom anagen fazom.

Kako se dlaka u korenu formira, melanociti ubrizgavaju pigment (melanin) u ćelije koje sadrže keratin. Keratin je protein koji sačinjava našu kosu, kožu i nokte. Tokom dužeg niza godina, melanociti konstantno ubrizgavaju pigment u keratin koji čini kosu, dajući mu specifičnu i jedinsvtenu boju.

Međutim, ovaj proces ne traje večno. Sa godinama započinje i redukcija melanina, pa kosa sedi, a ukoliko se to dovoljno dugo nastavi, ona postaje sasvim bela.

Zašto se onda tačno naša kosa pretvara u sedu ili belu?

Dr Desmond Tobin, profesor citologije (celularne biologije) sa univerziteta University of Bradford u Engleskoj, kaže da svaka folikula dlake ima “melanogenetički sat” koji usporava ili sasvim zaustavlja aktivnost melanocita, pa samim tim i smanjuje količinu pigmenta koji dospeva u dlaku. Ovo se dešava tačno pre nego što se priprema otpadanje dlake, zato nam koren kose uvek izgleda malo bleđi.

Osim toga, dr Tobin kaže da kosa sedi zbog starosti i genetskih predispozicija, jer su geni upravo ti koji regulišu iscrpljivanje pigmentnog potencijala za svaku pojedinačnu folikulu. Zato se sve ovo odvija u različitim brzinama za različite folikule dlaka. Za neke ljude se ceo proces odvija brzo, dok se za neke može reći da se lagano usporava tokom više decenija.

U februaru 2005., naučnici sa Harvarda su u jednom članku naučnog časopisa naveli svoju tvrdnju da se sedenje kose može izazvati otkazivanjem rada matičnih ćelija melanocita (MSC – Melanocyte Stem Cells). Prestanak rada ovih MSC matičnih ćelija se može javiti kao posledica prekida u slanju signala koji izaziva proizvodnju boje u kosi.

Postoje i mnogi drugi faktori koji mogu uticati na promenu pigmentacije kose čineći je svetlijom ili tamnijom. Naučnici uglavnom dele ove faktore na unutrašnje (interne) i spoljašnje (eksterne).

Interni faktori su:

• Genetski defekti
• Nivo hormona
• Građa tela
• Starost

Eksterni faktori su:

• Klimatski uslovi
• Prisustvo zagađivača
• Toksini
• Izlaganje hemijskim preparatima

Još nekoliko dlakavih činjenica:

• Prosečan broj dlaka na ljudskoj glavi je od 100 000 do 150 000.
• Ljudska vlas je toliko jaka da svaka dlaka može izdržati opterećenje od 100 grama. Prosečna frizura sa komplet dlakama može držati od 10 do 15 tona, kada bi to samo izdržala koža glave.
• Ljudske dlake rastu autonomno, tj. svaka dlaka je u svom sopstvenom nezavisnom ciklusu. Da nam sve dlake prate uobičajen ciklus rasta u isto vreme, linjali bismo se!
• Ćelije dlaka imaju  najvišu stopu u brzini mitoze (ćelijske deobe). Prosečna dlaka raste brzinom od 0.3 mm dnevno, a čak 1 cm mesečno.
• Kosa ne može da osedi preko noći. Onda kada se čini da je tako, zapravo se radi o bolesti opadanja kose. Usled većeg stresa, dolazi do pojave naglog opadanja kose poznate pod nazivom alopecia areata, i opadaju dlake sa pigmentom, dok sede ostaju na glavi. Pa je ovo vizuleni trik i kosa deluje kao da je naglo posedela, jer je na glavi ostalo više sedih vlasi nego pigmentiranih.