home-manicure-2.s600x600Prvi tragovi laka za nokte datiraju od pre 3000 godina. Japanci i Italijani smatraju se prvim narodima koji su upotrebljavali lak za nokte. Kinezi su koristili lak u boji koji je bio napravljen od kaučuka, belanaca, želatina i pčelinjeg voska. Koristili su i mešavinu pčelinjeg voska u kombinaciji sa stipsom (alaun). Kada se ova smeša nanese na nokte i ostavi da odstoji nekoliko sati ili preko noći, njena boja prelazi iz ružičaste u crvenu.

U Indiji, pigment boje za bojenje dobijao se iz biljke kane (Henna), a boja noktiju je veoma dugo je bila oznaka društvenog staleža. Danas se kana još uvek koristi za dizajn šara na rukama i u praksi poznat kao Mehndi.

Ukrašeni i nalakirani nokti kanom, tradicija u Indiji

ancientnails

Pre 600 godina, u vreme dinastije Čou, zlatna i srebrna boja noktiju bila je rezervisana za kraljevsku porodicu. Kasnije su plemići počeli da boje nokte u crveno i crno. Ove boje smatrane su  ”kraljevskim”. Da bi izbegli lomljenje noktiju, koji su ponekad bili dugi i po 10-13 cm, koristili su zlatne trake ili trake od bambusa ukrašene dragim kamenjem. Ženama nizeg staleža bilo je dozvoljeno da nokte boje isključivo bledim tonovima. Siromašne žene koje su se usudile da koriste ”kraljevske boje” za svoje nokte, kažnjavane su smrću.
Drevne Inke bile su poznate po tome što su svoje nokte ukrašavale slikama orla.

man

Drevni Egipćani su koristili kao lak za nokte posebnu smesu napravljenu od biljaka. Prema nekim istorijskim saznanjima, egipatska kraljica Kleopatra najviše je volela svetlo crveni lak za nokte dobijen kombinovanjem nekoliko biljaka i dodavanjem tajnih materijala od kojih je stvarana posebna tečnost koja se zadržavala na noktima.

Iako su žene još u staroj Kini bile poznate po nezi noktiju, ni pripadnici jačeg pola nisu zaostajali za njima. Muškarci su takođe vodili brigu o noktima, a dešavalo se, naročito među pripadnicima aristokratije, da ih i lakiraju. Tek kasnije, u vekovima koji su usledili, lakiranje noktiju polako je postajalo isključivo ženska stvar. Kasnije se ova moda proširila i na evropske zemlje. Posebno u Francuskoj u 17.veku, bilo je uobičajeno da se na dvoru nosi dug nokat na malom prstu. Dvorska etikecija propisivala je da se na vrata ne kuca, vec samo pogladi noktom.

U Engleskoj u 19.veku bilo je moderno imati duge nokte koji su bili ovalni, ali špicasti na samom vrhu, imali su oblik badema. Tamo su predstavnici visokih društvenih slojeva koristili roze puder za farbanje noktiju.

Collectible_-_Vintage_Ladies_manicure_set

Kako se tradicija negovanja i ukrašavanja noktiju razvijala dalje u 17. i 18. veku, nije precizno zabeleženo. Nokti na portretima slikanim u tom periodu bili su obojeni i sjajni. Nokti su farbani crvenim mirisnim uljem, zatim polirani do visokog sjaja. Izdanje engleskog kuvara iz 19. veka sadržalo je uputstva za spravljanje boje laka za nokte, zatim se na tržistu pojavila i prva pasta za poliranje noktiju. Neke žene su u ovom periodu koristile i bezbojni, sjajni lak za nokte.

Početkom 19-og veka razvija se nailart. Korišćenje štapića od narandžinog drveta modernizovalo je tadašnji način manikira noktiju. Krajem veka broj salona znatno se uvećao, a ukrašavanje noktiju postalo je jako popularno.

1920. godine napravljena je farba za automobile i ovaj izum omogućio je proizvodnju modernijeg laka za nokte.

1925. javlja se novi način lakiranja noktiju, koji je bio izuzetno popularan polumesečasti manikir. (polumesec manikir je ove godine u trendu) Farban je deo nokta oko lunule dok je ostatak kao i slobodni deo nokta ostavljen neobojen.

36cutex

Najbitniji događaj  20. veka jeste pronalazak laka za nokte u boji. Izumeo ga je Čarls Revlon 1932. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Do 50. godina 20. veka nega noktiju postala je vrlo bitan deo kozmetičke industrije. Svi su želeli da imaju lepe i duge nokte, pa je svako ko ih nije imao, bio voljan da pokuša bilo šta drugo. Tipse su u početku bile pravljene od bilo kog elastičnog materijala. Za nadogradnju korišćeni su čak i odsečeni nokti, koji su lepljeni na krajevima prirodnih, onda prekrivani komadićima papira.

Revlon nail enamel reklama iz 1957. godine

revlon1

Od ovog momenta počinje da se razvija moderna industrija. Dalji razvoj odredio je pronalazak veštačkih noktiju sredinom 50. godina XX veka, Freda Sleka, zubara iz Filadelfije. Jednom prilikom on je povredio svoj nokat i nije bio u mogućnosti da obavlja svoj posao zubara. Kao materijal za zatvaranje površine rane iskoristio je akril. Kasnije je akril korišten ne samo prilikom lečenja povrede nokta, već i za nadogradnju prirodnih noktiju što je dovelo do razvoja potpuno nove tehologije u nadogradnji noktiju.

Članak je preuzet iz prvog srpskog časopisa za dizajn noktiju Atelier nails, naslovnu stranicu prvog broja može videti ispod.

naslovna_strana

Časopis je prvenstveno zamišljen kao priručnik edukativnog karaktera namenjen profesionalcima ali i neildizajnerima sa manje iskustva. Časopis će izlaziti kvartalno i biće distribuiran kroz specijalizovane prodavnice za kozmetičke preparate i opremu. Postoji i mogućnost naručivanja pojedinačnog broja kao i mogućnost pretplate. Više o časopisu možete videti na sajtu www.ateliernails.com

Ukoliko se bavite neildizajnom, možete predstaviti vaše radove i tako učestvovati u kreiranju sadržaja časopisa. Više informacija pogledajte na linku: O Atelier nails

Časopis Atelier nails možete kupiti u distributivnim centrima ili direktnom porudžbinom. Više o tome pročitajte na linku Kako do časopisa?

goldie

Zlata
Milošević
je objavila na Kremašici

Kremašica iz IT sveta, programer i konstantna tehnička podrška. Redovno prati vesti iz sveta i informiše nas o najnovijim trendovima u svetu kozmetike. Ako Kremašicu zapratite na tviteru, našli ste Goldie. Ne šminka se svaki dan, ali zato smatra da je zdrava, negovana i čista kosa ogledalo prave kremašice.

Ako vam se svideo ovaj tekst, možda će vam se svideti i ovi:

Trackbacks/Pingbacks

  1. Magic in a bottle! Istorija lakiranja noktiju + retro reklame | By Danijela

    […] nail art načinile stare Inke, crtajući po svojim noktima slike orla, njihovog zaštitnika (izvor/source), dok su veštački nokti (lepljenje tipsi na prirodne nokte) po prvi put upotrebljeni sredinom […]

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.