na suncu

 

 

Vrelina ovog leta je malo popustila, ali je sezona sunčanja i simultanog mazanja kozmetikom sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja još nije završena. Svake godine sve uvek počinje tako što bahato i nestrpljivo razmazujemo ogromne količine kreme ili ulja na sir-belu do juče prekrivenu kožu željnu sunca. Mažemo sebe i jedni druge, mažemo decu,… Nije ni čudno da se mnogi pitaju da li su sve te hemikalije kojima se prekrivamo i tovarimo na sebe u slojevima zapravo bezbedne. Kako utiču proizvodi za zaštitu od sunca na naš organizam i da li su štetni? Najkraće rečeno – ne.

 

sunscreen boy

 

 

Kozmetički preparati koji sadrže filtere za zaštitu od sunčevih zraka mogu se grubo podeliti u dve kategorije: fizički i hemijski. Fizički se od sunca možemo zaštititi ako nanesemo preparat za sunčanje koji sadrži neke određene minerale kao što su cink ili titanijum dioksid. Obe ove supstance su bele i praškaste i deluju tako što odbijaju sunčeve zrake od površine na kojoj se nalaze i tako sprečavaju eventualna oštećenja na koži. Ovakvi proizvodi su često gušći i manje prozirni, poput kreme ili gustog mlečnog losiona. Hemijski zaštitni proizvodi za sunčanje su najčešće mešavina gomile različitih preparata i najčešće sadrže oksibenzon ili neko jedinjenje sličnih osobina da apsorbuje ultraljubičastu (UV) svetlost.

Jedan od glavnih argumenata protiv preparata za sunčanje se tiče cink dioksidovih i titanijum dioksidovih nanočestica koje mogu dospeti unutar tela i u krvotok gde će osloboditi „slobodne radikale koji štete koži“. Prema nekim drugim teorijama, tvrdi se da ove dve vrste fizičke zaštite od sunca mogu sprečiti da preko kože obezbedimo dovoljnu količinu za naš organizam preko potrebnog vitamina D. Tu je priča i o remećenju hormonskog balansa, a postoje čak i tvrdnje da se korišćenjem zaštitnih preparata može povećati šansa za dobijianje raka kože.

 

sunbathing sunscreen

 

Uprkos iznesenim tvrdnjama, naučni dokazi pokazuju nešto sasvim drugo. Testiranja na zamorcima su pokazala da su cink i titanijum dioksid štetni ako se direktno ubrizgaju u krvotok, a retko ko od nas će u skorije vreme ubrizgavati losion za sunčanje. Istraživanja na tu temu su još pokazala da izvesna količina ovih supstanci mazanjem može da dospe u organizam, ali je toliko mala da se jedva može uočiti. Isto važi i za oksibenzon. On može izazvati alergijske reakcije prilikom izlaganja suncu kod ljudi koji su inače osetljiviji.

Što se tiče vitamina D, većina nas ga proizvede dovoljno tokom letnje sezone da ima da traje tokom cele zime. Nema potrebe da izgorite na suncu, niti da pocrvenite da bi ste sebi obezbedili dovoljno vitamina. Kada vaše telo dođe do zdravog nivoa koncentracije vitamina, ono jednostavno prestane da ga proizvodi. Ako vas i dalje brine proizvodnja vitamina, znajte da ne treba da prestanete da mažete preparate za sunčanje, nego da se obratite vašem lekaru.

Ono što jeste zanimljivo je da postoje neka istraživanja na osnovu kojih se pokazalo da ljudi koji nanose zaštitne preparate za sunčanje su u većem riziku od nastanka raka kože. Suština je da to ustvari nema nikakve veze sa kozmetikom koju koriste, nego sa načinom na koji je koriste. Stručnjaci tvrde da ljudima koji koriste kreme sa visokim zaštitnim faktorom to zapravo daje osećaj lažne sigurnosti, što znači da će oni duže i boraviti na Suncu i ređe ponovo mažu kremu nakon kupanja i znojenja. Prema Istraživanjima o kanceru u Velikoj Britaniji (Cancer Research UK) upozoravaju da nastanak bolnih opekotina od sunca samo jednom u par godina može utrostručiti rizik od melanoma, tj. raka kože.

 

sunbathing sunscreen

 

 

Dakle, ako nameravate da provedete još vremena na suncu ove sezone, poslušajte savete stručnjaka. Nanesite na kožu neki preparat sa minimumom 15 SPF, jer oni blokiraju i do 93% štetnih UVB zraka. Ako ste posebno skloni opekotinama i lako izgorite na suncu, onda se odlučite za veći zaštitni faktor. SPF 60 može da odbije i do 98% UVB zraka. Na žalost, ne postoji preparat koji vas može zaštititi od sunčevih opasnih UVB zraka 100%. Najbolje je da se mažete ponovo na svaka 2-3 sata, a pogotovo ako se kupate ili jače znojite. I ne zaboravite šešir! Šešir je obavezan. ;-)